Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Vesti

14-08-2021

BLAGOSLOVEN POČETAK USPENSKOG POSTA

BLAGOSLOVEN POČETAK USPENSKOG POSTA

Od 1. do 15. avgusta (po satrom kalendaru), odnosno od 14. do 28. avgusta (po novom kalendaru) traje post koji se u narodu zove: Gospoinski, Uspenski ili Bogorodičin post. Parohijani često postavljaju pitanje: ”Zašto je Bogorodičin post u kalendaru strožiji od Božićnjeg, ili Petrovskog posta?” U ovom kratkom izlaganju odgovorićemo parohijanima na ovo pitanje.

ISTORIJSKE ČINJENICE

Nakon dekreta Sv. cara Konstantina Velikog od 313. godine, hrišćanima je bilo dozvoljeno da slobodno ispovedaju veru. Tada je nastao zlatni period hrišćanstva u pod pokroviteljstvom Rimske imperije. To je period kada su se razvili veliki crkveni praznici koje mi nazivamo ”Gospodnjim” i ”Bogorodičinim” praznicima. Nakon 3. vaseljenskog sabora održanog u Efesu 431. godine na kojem se diskutovalo o poštovanju Presvete Bogorodice, razvilo se u Crkvi još veće njeno poštovanje i njenih praznika. Jedan od njih je i Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospoina koji se od 6. veka praznuje na istoku. 

U početku ovaj Bogorodičin praznik nije bio vezan za višednevni post, niti postoji neki bogoslovski povod da Bogorodičin post bude po strogoći odmah iza Vaskršnjeg posta. Prvi put se spominje ovaj post u delima Sv. Teodora Studita na prelazu iz 8. u 9. vek. Da vidimo sada kako je nastao Uspenski post.

PUT ČASNOG KRSTA 

Časni Krst na kojem je Gospod Isus Hristos bio razapet, pronašla je Sv. carica Jelena, majka Sv. cara Konstantina u 4. veku. Početkom 7. veka, 614. godine, Persijanci su osvojili Jerusalim i sa sobom poneli ovaj Časni Krst sa željom da ponize hrišćane. Car Iraklije je u krvavim borbama uspeo da povrati Časni Krst i da ga konačno vrati u Jerusalim 629. godine. Tim povodom praznujemo Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan 14/27 septembra. Usled nove pretnje od strane Arapa koji su vojno počeli da osvajaju čitav bliski istok, car Iraklije je morao 635. godine ponovo da uzme Časni Krst iz Jerusalima i postavi ga na sigurnom mestu u paraklisu carske palate u Carigradu. Ubrzo posle toga se ustalio običaj u Carigradu da se 1. avgusta iznosi Krst Gospodnji iz carske palate u katedralni hram Svete Sofije. Svečana litija je bila predvođena patrijarhom, episkopima, sveštenicima, monasima uz mnogobrojni verni narod. Kod baptisterije/krstionice svečano je osvećivana vodica, što je ostao običaj do naših dana da se početkom meseca ”Mladine” osvećuje vodica i deli vernom narodu. Nakon toga je Časni Krst unošen u oltar crkve Svete Sofije.  

UOBLIČAVANJE BOGORODIČINOG POSTA

U toku dve naredne nedelje, Krst Gospodnji je litijski prenošen iz crkve u crkvu obilazeći sve kvartove carskog grada. Služene su liturgije a narod se sa radošću pričešćivao Svetim Telom i Krvlju Gospoda Hrista pored ove velike hrišćanske svetinje: Krsta Gospodnjeg. 

Ovaj lokalni običaj u Carigardu je ozvaničen u doba cara Manuila Komnena (1143-1180) i patrijarha Luke Hrisoverga (1156-1169) kao zajednički praznik na sećanje pobede grčke i ruske pravoslavne vojske nad neprijateljima Krsta.

Ono što je u početku bio spontani religiozni gest sveštenstva, monaha i verujućeg naroda, da postom i pričešćem dočekaju u svom lokalnom hramu Krst Gospodnji, postala je osnova za Uspenski post. Iz poštovanja prema Gospodu koji je na Veliki petak stradao upravo na tom Krstu koji su svake godine u avgustu dočekivali u svojim parohijskim crkvama, ovaj lokalni post je poprimio po strogoći odličja Velikog posta: od ponedeljka do potka se posti na vodi a subotom i nedeljom se jede na ulju i pije se vino. Na dan Preobraženja se jede riba, ulje i vino. Kada praznik Uspenja Presvete Bogorodice padne u sredu ili petak, posti se na ribi, ulju i vinu.

Ova carigradska praksa strožijeg posta, proširila se vremenom na ostale delove carevine. Zvanično je Uspenski post ustanovljen u Carigradu tek 1166. godine. Vremenom se izgubilo pamćenje na krstonosnu litiju koja je bila povod nastanka Uspenskog posta, ali je zato ostalo u pamćenju naroda da je Bogorodičin post jedan od strožijih u toku godine. 

DA LI STE OVO ZNALI?

Zanimljivo je da navedemo i ovu činjenicu vezanu za post. Često čujemo od neverujućih ljudi kako je Crkva uvela post jer ljudi nisu imali dovoljno hrane da se prehrane. Iz istorijskih izvora zaista nalazimo podatke o gladi,ali ispuštamo iz vida da su ti podaci o gladi bili vezani, kao i danas, za periode velikih ratnih pustošenja. U toku mira, ljudi su sasvim pristojno i lepo živeli. To nam pokazuje i činjenica da su Petrovski i Uspenski postovi upražnjavani prvenstveno iz religioznih pobuda, ali takođe iz zdravstvenih razloga! Naime, ljudi su i u srednjem veku brinuli o svom opštem psihofizičkom zdravlju. U toku letnjih vrućina su uz post štitili sebe od kardiovaskularnih oboljenja i tesgobe koje masna hrana može da prouzrokuje. Kada su svetogorski monasi pitali patrijarha Nikolu Gramatika (1084-1111) da li treba upražnjavati Uspenski post, jer tada još nije bio definisan kao opšti crkveni post, Patrijarh pored ostalog odgovara:

”Uostalom i sada mnogi od ljudi poste ovaj post radi očišćenja od bolesti.”

Post nije dijeta, ali vidimo da su ljudi i u starini od posta imali višestranu korist.

Svima parohijanima želimo srećan i Bogom blagosloven početak Bogorodičinog – Uspenskog posta. Amin. 

Protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović